Broj licence:
022-05-284/2024-07/1
+381691636994 - Uprava škole i upis
+381 63 304 571 - Radionice i klubovi
admission@intellectum.academy
PET KORISNIH SAVETA ZA BILINGVALE
Ko je bilingval? To je osoba koja aktivno govori dva jezika u svakodnevnoj komunikaciji.
Bilingval može da:
– čita knjige bilo kog nivoa težine i na različite teme: od ljubavnih romana i detektivskih priča do naučno-popularnih članaka i političkih novinskih (novinarskih) tekstova.
– smisleno piše tekstove na različitim jezicima bez gledanja u rečnik
– razume pesme, muzičke tekstove (čak i rep)
– razume šale
Odgajiti bilingvala nije lak zadatak. Većini roditelja to ne polazi za rukom bez pomoći profesionalaca. Ako želite da vaše dete podjednako dobro govori srpski i engleski ili ruski jezik, sledi pet trikova koji će vam pomoći da to postignete.
– čita knjige bilo kog nivoa težine i na različite teme: od ljubavnih romana i detektivskih priča do naučno-popularnih članaka i političkih novinskih (novinarskih) tekstova.
– smisleno piše tekstove na različitim jezicima bez gledanja u rečnik
– razume pesme, muzičke tekstove (čak i rep)
– razume šale
Odgajiti bilingvala nije lak zadatak. Većini roditelja to ne polazi za rukom bez pomoći profesionalaca. Ako želite da vaše dete podjednako dobro govori srpski i engleski ili ruski jezik, sledi pet trikova koji će vam pomoći da to postignete.
1. Učenje stranog jezika je najbolje započeti pre sedme godine.
Samo nam se čini da bebe leže i razmišljaju o nečemu svom. U stvari, one intenzivno prikupljaju informacije. Prema najnovijim istraživanjima, uzrast od 6 do 10 meseci je pravo vreme za kontakt sa izvornim govornicima drugog jezika – tada će dete usvojiti ne samo jezik već i autentičan izgovor.
Ako ste u tom periodu bili zauzeti nečim drugim, ne očajavajte: od rođenja do sedme godine sva deca su verbalni geniji. Upijaju jezik kao sunđeri – važno je samo da im obezbedite pravu jezičku sredinu: školu, vrtić ili bejbisiterku koja govori jezik koji vam je potreban.
Detetu je već 8? Čitajte dalje!
Samo nam se čini da bebe leže i razmišljaju o nečemu svom. U stvari, one intenzivno prikupljaju informacije. Prema najnovijim istraživanjima, uzrast od 6 do 10 meseci je pravo vreme za kontakt sa izvornim govornicima drugog jezika – tada će dete usvojiti ne samo jezik već i autentičan izgovor.
Ako ste u tom periodu bili zauzeti nečim drugim, ne očajavajte: od rođenja do sedme godine sva deca su verbalni geniji. Upijaju jezik kao sunđeri – važno je samo da im obezbedite pravu jezičku sredinu: školu, vrtić ili bejbisiterku koja govori jezik koji vam je potreban.
Detetu je već 8? Čitajte dalje!
2. Motivacija!
Čovek je društveno biće!
To znači da moramo umeti da gradimo i održavamo odnose sa drugim ljudima, da predstavljamo i promovišemo svoje ideje u društvu, adekvatno reagujemo u različitim situacijama i jednostavnim rečima objašnjavamo složene stvari. U tom smislu, socijalni intelekt postaje važan element lične realizacije.
Koncept socijalnog intelekta kao sposobnosti razumevanja ljudi pojavio se još u prvoj polovini 20. veka. Tadašnji predsednik Američke psihološke asocijacije (APA), Edvard Li Torndajk, u svojim istraživanjima dokazivao je da je socijalni intelekt ključ uspeha u životu.
Njegovi sledbenici su pokazali da se ljudi sa razvijenim socijalnim veštinama osećaju sigurnije, jasnije znaju šta žele od života i lakše prolaze kroz životne izazove i periode nestabilnosti. To je u velikoj meri zato što nemaju poteškoća u komunikaciji, lako uspostavljaju društvene veze i umeju da rade u timu.
Razvoju socijalnog intelekta može se posvetiti pažnja i u školi.
Na primer, u Intellectum Academy od 1. do 4. razreda drama je obavezan predmet (u razredima od 5. do 8. drama je izborni predmet). Na sceni se prikazuju i istražuju različiti oblici ljudskih odnosa. Na taj način, pozorište postaje svojevrsni „trenažni poligon“ na kojem dete može proširiti razumevanje međuljudskih odnosa u svim njihovim oblicima i kasnije pokušati da to znanje primeni u stvarnom životu.
Još jedan važan način razvoja socijalnog intelekta jeste projektna nastava. Radeći na projektima, deca uče da sarađuju u timu: da se dogovaraju, argumentuju i ubeđuju, planiraju i prave prezentacije.
Čak i sloboda da deca biraju odeću koja im se dopada (za razliku od obavezne školske uniforme) pomaže im da pronađu svoje mesto i ulogu u društvu. Toni Bjuzan je pisao:
„Način na koji se ponašate prema drugima privlači njihova čula i intelekt. U tom smislu posebno je važno kako ste obučeni. Brojna istraživanja o ‘moći odeće’ potvrdila su da u određenoj meri čoveka ‘stvara’ upravo odeća.“
Upravo zato smo u Intellectum Academy odlučili da nemamo školsku uniformu..
Čovek je društveno biće!
To znači da moramo umeti da gradimo i održavamo odnose sa drugim ljudima, da predstavljamo i promovišemo svoje ideje u društvu, adekvatno reagujemo u različitim situacijama i jednostavnim rečima objašnjavamo složene stvari. U tom smislu, socijalni intelekt postaje važan element lične realizacije.
Koncept socijalnog intelekta kao sposobnosti razumevanja ljudi pojavio se još u prvoj polovini 20. veka. Tadašnji predsednik Američke psihološke asocijacije (APA), Edvard Li Torndajk, u svojim istraživanjima dokazivao je da je socijalni intelekt ključ uspeha u životu.
Njegovi sledbenici su pokazali da se ljudi sa razvijenim socijalnim veštinama osećaju sigurnije, jasnije znaju šta žele od života i lakše prolaze kroz životne izazove i periode nestabilnosti. To je u velikoj meri zato što nemaju poteškoća u komunikaciji, lako uspostavljaju društvene veze i umeju da rade u timu.
Razvoju socijalnog intelekta može se posvetiti pažnja i u školi.
Na primer, u Intellectum Academy od 1. do 4. razreda drama je obavezan predmet (u razredima od 5. do 8. drama je izborni predmet). Na sceni se prikazuju i istražuju različiti oblici ljudskih odnosa. Na taj način, pozorište postaje svojevrsni „trenažni poligon“ na kojem dete može proširiti razumevanje međuljudskih odnosa u svim njihovim oblicima i kasnije pokušati da to znanje primeni u stvarnom životu.
Još jedan važan način razvoja socijalnog intelekta jeste projektna nastava. Radeći na projektima, deca uče da sarađuju u timu: da se dogovaraju, argumentuju i ubeđuju, planiraju i prave prezentacije.
Čak i sloboda da deca biraju odeću koja im se dopada (za razliku od obavezne školske uniforme) pomaže im da pronađu svoje mesto i ulogu u društvu. Toni Bjuzan je pisao:
„Način na koji se ponašate prema drugima privlači njihova čula i intelekt. U tom smislu posebno je važno kako ste obučeni. Brojna istraživanja o ‘moći odeće’ potvrdila su da u određenoj meri čoveka ‘stvara’ upravo odeća.“
Upravo zato smo u Intellectum Academy odlučili da nemamo školsku uniformu..
3. Ako učiteljica u školi ili vaspitačica u vrtiću kaže: „Kakva katastrofa, dete još nije savladalo srpski/engleski“, nemojte se uplašiti i nemojte odmah preći samo na strani jezik kod kuće.
Živeći među izvornim govornicima dete će ionako naučiti jezik, ali maternji može da zaboravi. To nije šala. Statistika nemilosrdno pokazuje (a i mi smo to mnogo puta videli u praksi) da većina dece migranata gubi maternji jezik. Ako se ne razvija i ne održava, u najboljem slučaju ostaje samo primitivan, svakodnevni govor.
Ako želite da sačuvate maternji jezik na dobrom nivou, angažujte detetu učitelja jezika i književnosti ili još bolje – upišite ga u dvojezičnu školu gde je jezik deo nastavnog programa.
Živeći među izvornim govornicima dete će ionako naučiti jezik, ali maternji može da zaboravi. To nije šala. Statistika nemilosrdno pokazuje (a i mi smo to mnogo puta videli u praksi) da većina dece migranata gubi maternji jezik. Ako se ne razvija i ne održava, u najboljem slučaju ostaje samo primitivan, svakodnevni govor.
Ako želite da sačuvate maternji jezik na dobrom nivou, angažujte detetu učitelja jezika i književnosti ili još bolje – upišite ga u dvojezičnu školu gde je jezik deo nastavnog programa.
4. Stvorite pozitivnu sliku o stranom jeziku.
Nastavnici koji uče dete jeziku moraju mu biti simpatični – tada se stvara emotivna veza i dete želi da radi domaće zadatke.
Pronađite pesme i filmove na jeziku koji uči koji će ga zainteresovati. Upoznajte ga sa divnim ljudima koji govore taj jezik ili ga uče sa entuzijazmom (entuzijazam je zarazan čak i za tinejdžere).
Pričajte o toj zemlji, idite na izlete, počnite i sami da učite jezik! Bolje je potrošiti dragoceno vreme na to nego juriti tinejdžerajer opet nije uradio domaći!
Nastavnici koji uče dete jeziku moraju mu biti simpatični – tada se stvara emotivna veza i dete želi da radi domaće zadatke.
Pronađite pesme i filmove na jeziku koji uči koji će ga zainteresovati. Upoznajte ga sa divnim ljudima koji govore taj jezik ili ga uče sa entuzijazmom (entuzijazam je zarazan čak i za tinejdžere).
Pričajte o toj zemlji, idite na izlete, počnite i sami da učite jezik! Bolje je potrošiti dragoceno vreme na to nego juriti tinejdžerajer opet nije uradio domaći!
5. Stvarajte situacije u kojima će dete naizmenično koristiti oba jezika.
Neka naručuje odeću sa sajta bez ruske transliteracije, ide u prodavnicu po namirnice, upiše se u lokalnu sportsku sekciju (posebno je dobro ako je to timski sport, gde mora da komunicira sa vršnjacima), gleda filmove i čita knjige ili stripove čas na ruskom, čas na srpskom ili engleskom.
Što više koristi strani jezik, brže će ga naučiti. Međutim ne smemo zaboraviti ni maternji govor!
Prema podacima francuskih naučnika, u proseku je potrebno oko 2700 sati aktivnog kontakta sa jezikom da bi se doveo do savršenstva.
Neka naručuje odeću sa sajta bez ruske transliteracije, ide u prodavnicu po namirnice, upiše se u lokalnu sportsku sekciju (posebno je dobro ako je to timski sport, gde mora da komunicira sa vršnjacima), gleda filmove i čita knjige ili stripove čas na ruskom, čas na srpskom ili engleskom.
Što više koristi strani jezik, brže će ga naučiti. Međutim ne smemo zaboraviti ni maternji govor!
Prema podacima francuskih naučnika, u proseku je potrebno oko 2700 sati aktivnog kontakta sa jezikom da bi se doveo do savršenstva.
Čitajte više korisnih članaka na blogu Intellectum Academy.